Nakon registracije, potrebno izvršiti verifikaciju kartice kada se rezerviše 1.50 EUR. Rezervacijom 1.50 EUR na računu, dobijate jedinstveni PayPal kod koji je potrebno uneti kako bi se verifikacija kartice uspešno izvršila.

PayPal kod koji treba da unesete možete videti u Netbanking-u, u pregledu transakcija kartice koja je vezana uz PayPal nalog. Transakcija i kod će biti prikazani u roku od 24h do 48h.

Ukoliko vam je PayPal kod hitno potreban, možete kontaktirati Banku na telefone 0800 201 201 (besplatan sa fiksnog telefona) i 060 79 79 000 ili na e-mail adresu info@erstebank.rs.

Prilikom kupovine u valuti koja je različita od valute računa, rezerviše se 3% više od iznosa transakcije zbog eventualnih kursnih razlika. Višak sredstva se nakon knjiženja oslobađa.

Na svom PayPal profilu u svakom momentu možete menjati bilo koji podatak, dodavati kartice, email adrese, dodatna sigurnosna podešavanja, pregledati stanje računa u evrima i dolarima, ali i pregledati listu do sada obavljenih kupovina, transakcija i naplata.

Preko istog profila, sa svog računa možete koristiti opciju “Send Payment” kako biste osobama poslali/uplatili novac u nekoj od 193 podržane zemlje. Transakcije su sigurne i na raspolaganju su 23 novčane valute. Podizanje novca za sada nije omogućeno.

Za više informacija o karticama Erste Banke možete kontaktirati kontakt centar  na telefone 0800 201 201 ili 060 79 79 000.

Erste Banka je u oktobru 2012. pozvala studente arhitekture i dizajna da osmisle deo filijale koji će biti namenjen studentima. Na konkurs su stigla 44 studentska rada. Glavna nagrada je bila izrada pobedničkog rešenja i njegova primena u filijali Erste Banke u ulici Narodnog fronta 23c u Novom Sadu.

Članovi ekipe SPRST, David Bilobrk, Dušana Nikolić i Ivana Mandić, studenti druge godine master studija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, jednoglasnom odlukom žirija su proglašeni za pobednike.

Prema njihovom idejnom rešenju je izrađen modularni nameštaj i oslikan zid u delu filijale koji će služiti za pružanje bankarskih usluga i saveta mladim ljudima, održavanje izložbi i radionica, uz stalno dostupan besplatni WiFi internet.

Glavni elementi pobedničkog rešenja su mural i crvena stolica. Sav nameštaj je dizajniran na takav način da prilikom njegove izrade ne bude ostataka.

Izložba deset najboljih radova pristiglih na konkurs otvorena je do 15. aprila 2013. godine.

Pozivamo vas da posetite Erste studentski kutak i izložbu, i da sa nama podelite utiske!

Velika većina, čak 89,5% ambicioznih kandidata Kluba SUPERSTE smatra da u našoj zemlji trenutno ne postoji jasno definisan sistem vrednosti, dok 96,5% nije zadovoljno postojećim sistemom. Anketirani su se jednoglasno složili da je Srbiji potrebna jasnija vizija i strategija razvoja društva. Iz navedenog se može zaključiti da mladi talenti u Srbiji nisu zadovoljni trenutnim stanjem društva, ali bez obzira na tu činjenicu čak 97% ispitanika dugoročno želi da živi u svojoj zemlji, pokazalo je istraživanje Kluba SUPERSTE Erste Banke.

Zadovoljstvo mladih razvojem društva u kojem žive je ocenjeno niskom, prosečnom ocenom 5,03 na skali od 1 do 10, dok su dominirale niske ocene koje jasno ukazuju na nezadovoljstvo.

Ispitanici su veoma podeljeno odgovorili na pitanje da li je moguće biti uspešan u Srbiji bez članstva u nekoj političkoj partiji. Tačnije, 49,5% je reklo da je to moguće, dok 46,6% smatra da je uglavnom potrebno biti politički aktivan. Samo 3,9% je bilo sigurno da nije moguće biti uspešan bez članstva u nekoj od partija. O tome da se mladi talenti uglavnom oslanjaju na svoje kapacitete i veštine govori i činjenica da 87,8% ispitanika smatra da treba ulagati u lično obrazovanje i usavršavanje.

Samo jedna četvrtina ispitanika je izjavila da se mladi u Srbiji u medijima predstavljaju u pozitivnom svetlu.

Na pitanje u kom roku vide Srbiju kao člana Evropske unije, 44% ispitanika smatra da je to moguće za 10 godina, dok 27,4% vidi našu zemlju u EU već za 5 godina. Ukupno 18,2% veruje da se to neće desiti u narednih 10 godina, a malo više od deset odsto anketiranih kandidata misli da Srbija nikada neće postati članica unije.

Dve trećine ispitanika se izjasnilo da bi se društveno angažovalo kroz pojedinačne projekte i inicijative, koje su uglavnom na lokalnom nivou, dok bi se više od polovine njih društveno aktiviralo u okviru nevladinog sektora. Podaci dokazuju da su mladi u Srbiji svesni važnosti društvenog angažovanja i doprinosu razvoja okruženja u kojem žive, a istovremeno i značaju ličnog razvoja u humane i svestrane ličnosti.

Značajno je pomenuti da 64% ispitanika, prema anketi „želi da ode u inostranstvo, ali i da se posle nekog vremena vrati”. Međutim još interesantnije je da čak 33% mladih smatra da nigde nije kao kod kuće, i žele da ostanu u zemlji i bore se za bolju budućnost, a samo 3% njih se izjasnilo sledećom izjavom: „čim mi se ukaže prilika, odlazim iz Srbije zauvek“.

Prilikom procesa prijavljivanja na konkurs za nove članove Kluba SUPERSTE Erste Banke tokom decembra 2012. i januara 2013, sprovedena je anketa o mišljenju mladih talentovanih ljudi o društvu u kojem živimo i ključnim pitanjima u Srbiji. Rezultati istraživanja prikazuju stavove 230 talentovanih osoba od 16 do 27 godina, koji su konkurisali za neku od nagrada Kluba SUPERSTE iz sledećih oblasti:  prirodne nauke, tehnično-tehnološka oblast, umetnosi, društvene i humanističke nauke i društveni aktivizam. U toku je odabir kandidata koji će ući u uži izbor u svakoj od ovih oblasti za 2013. godinu, a javno glasanje za nove članove Kluba SUPERSTE počinje 29. marta. Detaljnije informacije o Klubu SUPERSTE nalaze se na sajtu www.superste.net. 

Svako ko uzima kredit sigurno želi da mesečna rata bude što manja. Međutim, to nije jedino o čemu treba da se vodi računa. Manja rata podrazumeva duži period otplate kredita, a time i veći ukupni iznos kamate koji se otplaćuje.

Ukoliko vam prihodi omogućavaju da možete da birate iznos rate i rok otplate, svakako treba da razmotrite da li vam više odgovara da imate manju ratu, dužu otplatu i veći ukupni iznos za otplatu, ili veću ratu, kraći rok otplate i manju ukupnu kamatu.

Prilikom odlučivanja uzmite u obzir ne samo vašu trenutnu platežnu sposobnost, već i očekivanu visinu vaših budućih prihoda.

Najbolje je da od kreditnih savetnika u banci uzmete nekoliko ponuda, sa različitim rokovima otplate, i na osnovu visine rate i ukupnog iznosa za otplatu procenite koja od njih vam najviše odgovara. U Erste Banci informativne računice možete dobiti i od Kontakt centra, pozivom na 0800201201 ili  0607979000, kao i slanjem mejla na info@erstebank.rs, ili popunjavanjem FORMULARA ZA INFORMATIVNU PERSONALIZOVANU RAČUNICU.

Odmah možete zakazati i sastanak sa savetnikom u filijali koja vam najviše odgovara, popunjavanjem KARTICE ZA ZAKAZIVANJE SASTANAKA.

Koju god varijantu da izaberete, a vaša finansijska situacija se tokom otplate značajno promeni, u većini slučajeva je moguće prilagoditi otplatu novim okolnostima. Recimo, ako vam se plata poveća, možete povećati ratu i skratiti rok, a u slučaju problema sa otplatom možete zatražiti reprogramiranje.

Delegacija Evropske komisije u Srbiji, Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije i Erste Banka su i ove godine nagradili novinare koji su po oceni žirija napravili najbolje priloge o procesu evropskih integracija u Srbiji.

Jaja u Srbiji se godišnje prozvede 1,4 milijarde, a u prilozima koji slede pročitajte, poslušajte i pogledajte kako su nagrađeni novinari obradili ovu i druge teme vezane za približavanje Srbije Evropskoj uniji.

Nagradu za najbolji radijski izveštaj (radio stanice, nezavisne produkcije, agencije) dobila je Irina Samopjan, RTV Vojvodina za prilog [AUDIO] Samozapošljavanje Roma. Kancelarija za inkluziju Roma, koju je Vlada Vojvodine osnovala pre pet godina, jedinstvena je u Evropi jer radi na poboljšanju životnih uslova te nacionalne zajednice, a Samopjan je doprinela da rezultati Kancelarije postanu vidljivi, kad je reč o njihovom obrazovanju i zapošljavanju. Pokrajina je u poslednje četiri godine pomogla osnivanje više od 50 zanatskih radnji i malih preduzeća, čiji su vlasnici Romi. U taj projekat je od prošle godine uključena i EU.

Najbolji studentski rad/prilog objavljen u štampanom ili elektronskom mediju, je prilog Danijele Lalović, apsolventa FPN na smeru novinarstvo i komunikologija. Lalović je dobila nagradu za prilog [AUDIO] Volonterizam i mladi u Srbiji , objavljen na RTV Pančevo. Osim što se u prilogu pozabavila volonterima u Srbiji, Lalović je slušaocima prenela i evropska iskustva iz ovog domena.

Za najbolji prilog o projektu realizovanom u Srbiji koji je finasirala EU, nagradu je dobila Biljana Đogić, novinarka PG Mreža, za prilog objavljen u emisiji “Evronet” pod nazivom “Unapređenje predškolskog vaspitanja u Srbiji”. Prilogom o deci iz okoline Zvornika koja po prvi put, uz pomoć projekta EU i angažovanja opštine, idu u obdaniše, Đogić je osvetlila jedan od problema koji je karakterističan za slabo naseljena i siromašnija područja u Srbiji. Đogić je zanimljivo ilustrovala na koji način EU fondovi mogu direktno da utiču na svakodnevicu građana.

Za najbolji prilog u lokalnom mediju (TV, radio, štampani medij) dobitnica je Biljana Kuzmanović, novinarka RTV Lav iz Užica za prilog o atestiranom zavarivaču. Kuzmanović je novinarski vešto prikazala ovo, u evropskim razmerama, deficitarno zanimanje, naglašavajući njegov potencijal, a posebno ističući značaj razvoja preduzetništva. Takođe, u ovom prilogu su gledaoci mogli da vide kako žive oni koji se ovim zanimanjem bave u Nemačkoj i kakve su perspektive mladih koji uče ovaj zanat u školi u Užicu.

Dobitnica nagrade za najbolji televizijski izveštaj (TV stanice, nezavisne produkcije, agencije) je Danijela Pantić, TV Prva za reportažu o inkluziji, tj. o aktivnostima na projektu “EU Obrazovanje za sve”, emitovana u emisiji “Tačno u 1”. Pantić je odabrala veoma zanimljivu priču kojom je ilustrovala ovu važnu društvenu temu i na taj način je doprinela da se problem inkluzije uspešno približi gledaocima.

Za najbolji novinski izveštaj (dnevna i periodična štampa, agencije) nagrađena je Milica Dimitrijević, novinarka lista Politika za tekst “Novi život Senjskog rudnika“. Dimitrijević nam je živopisno prikazala pretvaranje ovog nekad stožera industrijalizacije, inače i mesta u kom je sniman čuveni film Petrijin venac, u Muzej ugljarstva, potkopa i radionice, koji su finansijski podržali Vlada Srbije i Evropska unija.

Nagradu za najbolji rad objavljen na Internetu (stranica na društvenim mrežama – Fejsbuk i Tviter, interaktivni medijski sadržaj, kviz, aplikacije, igrica…) dobila je Ivana Pavlović, novinarka Euraktiva za tekst “Srpske koke u kavezima koje nisu po standardima EU”. Pavlović je jasno prepoznala proizvodnju jaja kao izvozni potencijal Srbije, posebno prema zemljama EU, a potom analitički temeljno obradila sve prepreke razvoju te industrije. Na taj način čitaocima je pružila poptun uvid u ovaj segment domaće poljoprivrede, ukazujući ne samo na probleme, već i na mogućnosti da se one, samostalno ili uz inostranu pomoć, prevaziđu.

Žiri koji je dodelio nagrade činili su Petar Jeremić iz Udruženja novinara Srbije, Vojislav Stevanović ispred Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Ivana Đurić iz Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Mirjana Šakić iz Erste banke i Aleksandar Đorđević, predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Koji od ovih priloga je za vas najupečatljiviji?

Re-use. Ponovno korišćenje stvari. Deluje kao nešto što vam je govorila baka, ili tetka, koja “nikada ništa ne baca, jer može da posluži”. Međutim, veoma je u trendu, kao moda koja se stalno vraća.

Evo kako sam se ja zvanično susreo sa tim pojmom. Pre par meseci, čitajući tekst o ponovnoj upotrebi stvari u časopisu Liceulice, naleteo sam i na termin „Re-use“. Oduševio sam se tim pokretom, jer, otkad pamtim, u mojoj porodici živimo po tim principima.

Recimo, sećam se još iz detinjstva, kako je očev brat koristio elektromotore iz mašina za veš kojima je propala „karoserija“ da bi pravio električne, ekološki podobne, kosilice za travu koje je poklanjao komšijama ili komšinicama. Tako je stekao veliku popularnost kao majstor za sve. Čak i kad posmatramo sa aspekta sadašnjih hibridnih vozila, njegova inovacija je vrlo „in“.

Da li je to pitanje vaspitanja ili genetike, ne znam, ali naučio sam da razmišljam o mogućnostima ponovne upotrebe stvari uz koristi za pojedince i društvo od toga. Daću vam nekoliko primera: kazan procurelog bojlera za grejanje vode možete pokloniti nekom na selu ko će ga uzdužno prepoloviti i iskoristiti kao roštilj za pečenje praseta, što je bilo naročito aktuelno tokom prethodnih meseci, kada je bilo puno slava. Kutija televizora će vam odlično poslužiti za izbacivanje opalog lišća iz dvorišta umesto najlonskih kesa. Nemojte bacati ni staklenu ambalažu, jer nju mogu da iskoriste oni koji prave domaće ajvare, sokove i slatka.

S druge strane posmatrano, rad u banci je prilično apstraktan posao, jer baratamo informacijama, a ne materijalnim predmetima. Volim što sam deo procesa kreditiranja – imam satisfakciju kada na ulici vidim zgradu čiju smo izgradnju finansirali, ili neki proizvod u supermarketu čijeg smo proizvođača podržali.

Veliku satisfakciju mi pruža i rad na pravljenju ili popravci nekih aparata i uređaja. Ovim hobijem se najčešće bavim sa ocem, koji, iako advokat u penziji, voli da kucka i majstoriše. Njegov otac je bio dvorski tapetar pa ga je naučio tom zanatu. Nedavno smo restaurirali jedan naš stari kauč i poklonili ga kome je bio potreban. Takve popravke obično zahtevaju minimalna materijalna sredstva. Bitna je samo volja, a znanje se stiče iskustvom.

Popravkom stvari smanjujemo zagađenje i poboljšavamo svet oko sebe. Poklanjanjem stvari poboljšavamo društvo oko sebe. Pritom, imate veliku satisfakciju kroz stvaranje nečeg novog i korisnog, što je potreba svakog ljudskog bića.

Autor teksta: Petar Tomić

Projekat EkoBag je otpočeo u septembru 2009. godine, a cilj mu je bila edukacija i zapošljavanje dvadeset nezaposlenih žena tekstilne struke sa posebnim akcentom na reciklažu i očuvanje životne sredine. Obuke su održane, a pet žena iz ove grupe je odlučilo da pokrene socijalno preduzeće EkoBag.

Sudbina nepoznata i štetna

Materijal koji ove vredne žene koriste je štampana PVC folija (tzv. blubek) koja se koristi na bilbordima, u promotivnim kampanjama političkih partija, festivala i slično. I naša banka ga koristi. Obično se po završetku kampanja drugih oglašivača najveći deo ovog materijala baci, i njegova krajnja „sudbina“ ostaje nepoznata.

Neki se bacaju u smeće, neki se pale, a zabeležene su i druge primene, poput pokrivanja sena, kukuruza i slično. Takvo postupanje, posredno i neposredno doprinosi zagađenju okoline. Reč je o otpadnom materijalu koji se do sada uglavnom bacao jer nije postojala mogućnost ili ideja za recikliranje.

Bilbord kao šarena torba

Žene iz EkoBag-a su se dosetile da mogu da ih iskoriste za izradu torbi, fascikli, futrola i mnogo drugih proizvoda i tako daju novu funkciju ovim folijama. Na ovaj način se produžava i mogućnost reklamiranja preduzeća i to na inovativan, odgovoran i održiv način.

Erste Banka je prepoznala prednosti i mogućnosti saradnje sa socijalnim preduzećem EkoBag i već skoro tri godine naši bilobordi se, nakon završetka kampanje, ne bacaju nego postaju šarene torbe. Na taj način Erste Banka omogućava redovnu proizvodnju u preduzeću EkoBag ali i egzistenciju ženama koje su ostale bez posla, dok njihove vredne i spretne ruke transformišu PVC folije u prepoznatljive i unikatne torbe koje smo zavoleli i mi i naši poslovni partneri.

Odgovor na društvene probleme koje država ne reši

Socijalna preduzeća mogu biti različita po organizaciji i strukturi, ali sva imaju vrlo jasnu socijalnu i javnu svrhu, da ostvareni profit reinvestiraju u unapređenje svojih aktivnosti, a koriste se preduzetništvom radi ostvarivanja svog socijalnog cilja. Često su socijalna preduzeća usmerena na radnu integraciju i inkluziju neke od ugroženih društvenih grupa, pri čemu ta preduzeća kombinuju poslovni pristup sa obavljanjem funkcije od šireg društvenog značaja. Time savremena socijalna preduzeća predstavljaju odgovor na društvene probleme na koje država nije odgovorila.

Visok udeo u ekonomiji EU

Oko 2 miliona socijalnih preduzeća, koliko ih ima u Evropskoj uniji, čine skoro 10% svih preduzeća i upošljavaju 6% svih zaposlenih u EU. Pored socijalne funkcije koju ostvaruje, ovo čini socijalnu ekonomiju značajnim delom privrednog razvoja Evrope, uprkos činjenici da se forme i delatnosti ovih preduzeća razlikuju od zemlje do zemlje.

Planirate li vi da pokrenete neko socijalno preduzeće?

Autorka teksta: Mirjana Šakić

Ključno: imati stabilne izvore

Novac kojim kreditiraju građane ili preduzeća banke mogu da nabave na više načina. Izvori su jedan od najbitnijih faktora poslovanja svake banke, njena „moć“, jer oni određuju njene mogućnosti da odobrava pozajmice, te stoga od njih u velikoj meri zavisi koliko će banka biti „snažna“. Zato je za svaku banku ključno da obezbedi stabilne izvore.

Osim što novac obezbeđuje prikupljajući štednju građana ili upravljajući računima pojedinaca i preduzeća, banka može i sama da se zaduži – recimo emitovanjem obveznica.

Važno je razumeti da se svaka dobra banka trudi da uskladi ročnost izvora sa rokom na koji odobrava kredite. Suštinski, uloga banke je da pretvara kratkoročne depozite u dugoročne kredite, ali dobra bankarska praksa predviđa i da se dugoročni krediti ne odobravaju isključivo iz kratkoročnih izvora.

Koji su to najčešći izvori finansiranja naših banaka?

Što duže, to bolje

Oročeni depoziti stanovništva i privrede su najvažniji izvori banke i oko privlačenja novih klijenata banke se najviše trude. Osim kamatne stope, bankari štedišama nude i svoju reputaciju što je posebno bitno u današnje vreme, jer se sve više građana za banku odlučuje na osnovu kvaliteta usluge.

Višim kamatnim stopama na duža oročenja, banke pokušavaju da stimulišu klijente da svoj novac polažu na duži rok, kako bi ga koristile za dugoročnije finansiranje. Ipak, trenutno u Srbiji dominiraju kratkoročni depoziti, i to u evrima, dok su krediti traženi i u evrima i u dinarima.

I novac koji preduzeća i građani poseduju na tekućim računima su jedan od izvora. Slično je i sa štednjom po viđenju, ali u oba slučaja banka mora da računa na mogućnost da klijent u svakom trenutku može da povuče svoj novac.

Depoziti po viđenju predstavljaju jeftinije izvore za banku, s obzirom na to da se na njih ili ne plaća kamata ili je ona minimalna, a banke koriste složene matematičke modele kako bi ih na pouzdan način koristili za dugoročno finansiranje.

Više kapitala za više kredita

Kapital banke je takozvani nepovratni izvor jer je to novac koji je trajno uložen, te ne postoji obaveza banke da ga nekom vrati. Osim što može da predstavlja izvor novca za finansiranje redovnih aktivnosti, kapital je garancija za rizik i osnov za utvrđivanje obima plasmana. Da bi banka povećala obim odobrenih kredita, mora da ima adekvatnu kapitalnu „podlogu“. Dakle, žele li bankari da odobravaju više kredita, moraju i da porade na prikupljanju novca koji će uložiti u kapital banke. Inače, trenutna „kapitalizovanost“ bankarskog sektora u Srbiji je daleko iznad zakonskog minimuma od 12%.

I banke uzajmljuju

Banka i sama može da uzajmi novac za kreditiranje. Kad je reč o kreditiranjima specifičnih oblasti, na primer – malih i srednjih preduzeća,  bankama se „otvaraju“ kreditne linije raznih međunarodnih finansijskih institucija. Te pozajmice su jeftinije nego na međunarodnom tržištu novca, a takođe se odobravaju i na duži rok, što našim bankama omogućava da klijentima odobravaju povoljne dugoročne kredite, često i sa značajnim periodom počeka.

Osim takvih kreditnih linija, bankarima je na raspolaganju i međunarodno tržište. Banke se, dakle, mogu zadužiti po komercijalnim uslovima i na taj način obezbediti novac za kreditiranje. S obzirom na to da štednja u Srbiji, iako raste iz godine u godinu, i dalje nije dovoljna da u potpunosti zadovolji tržište, a uz to nije ni po ročnosti adekvatna za odobravanje dugoročnih kredita, bankari dodatne izvore traže upravo u ovakvim aranžmanima.

Poseban vid pozajmice je emisija obveznica. Ova vrsta pribavljanja novca predstavlja novinu na srpskom tržištu. Na ovaj način banka se zadužuje na tržištu kapitala. Erste Banka je novembra 2012. godine emitovala prvu emisiju svojih dugoročnih dinarskih obveznica, a novac prikupljen na taj način će iskoristiti za kreditiranje prvenstveno stanovništva, ali i privrede.

U praksi, bankari stalno tragaju za pravom kombinacijom izvora novca, kombinujući ročnost i cenu izvora, kako bi bili u mogućnosti da odobravaju što povoljnije kredite.

Kad je reč o imovinskom osiguranju postoje određene razlike – da li nam je potrebno kao samo obezbeđenje kredita ili želimo (samoinicijativno) da zaštitimo svoju imovinu.

Kada nam je imovinsko osiguranje potrebno kao sredstvo obezbeđenja po kreditu, tada se osigurava celokupna suma koja je jednaka građevinskoj vrednosti iz procene ovlašćenog procenitelja. Ovim je ugovoreno osiguranje u slučaju osnovnih opasnosti (na primer požara) i dopunskih (primera radi izliva vode iz instalacionih cevi).

Treba imati na umu da, ukoliko je reč o obaveznom imovinskom osiguranju uz kredit, u slučaju nastanka štete Vama osiguravajuća kuća neće platiti za nastalu štetu na pokućstvu. Na primer, ako nastane požar u kojem izgori nameštaj i tehnika, osiguravajuća kuća će platiti samo za dovođenje nekretnine u prvobitno stanje.

Kada osiguravamo imovinu prema sopstvenoj želji, tada imovinsko osiguranje može pokazati zaista sve svoje karakteristike. U tom slučaju je moguće da pored osigurane sume koju sami ugovorimo, osiguramo i stvari, stakla (ukoliko su komšijina ili vaša deca nestašna), pa i članove domaćinstva i uz sve to da ugovorimo osiguranje od odgovornosti trećeg lica. Evo praktičnog primera – ukoliko u vašem stanu pukne cev, materijalnu štetu  koja je nastala na stanu ispod nadoknadiće osiguravajuća kuća, a ne Vi.

Bolje kad ne moramo

Treba napomenuti da čak i kad imate više osiguranja za istu nekretninu, odštetu možete dobiti samo do visine stvarne vrednosti. Odnosno, iznos štete ne može preći vrednost imovine.

Polazeći od činjenice da su totalne štete vrlo retke, osiguravajuće kuće uvode određene limite, na osnovu kojih snižavaju premije osiguranja, ali u slučaju nastanka štete, vama će biti isplaćen maksimalni iznos štete koji je naveden u polisi iako vaša imovina vredi više – sa čime ste se vi vašim potpisom složili.

Često pitanje je kako se procenjuje vrednost pojedinih komada pokućstva, kao i da li mogu da se „dobrim sumama“ osiguraju predmeti za koje su ukućani intimno vezani. Predmeti osiguranja kao što su umetničke slike, zbirke, antikviteti, stilski nameštaj i sl. osiguravaju se na taksiranu vrednost koja je definisana kao sporazumno utvrđena vrednost između ugovarača i osiguravača za svaki predmet pojedinačno. Kao osnova za određivanje taksirane vrednosti uzima se certifikat sa procenom vrednosti takvih predmeta.

U praksi ima takvih slučajeva  i zahteva klijenata da se pojedine stvari koje imaju sentimentalnu vrednost osiguraju na daleko veći iznos nego što je njihova objektivna vrednost, ali iz osiguranja može da se dobije samo stvarna vrednost u trenutku nastanka štetnog događaja.