Pratite “vesti iz sveta”
Mnogi od stanovnika Srbije misle na Grčku i Nemačku kad treba da odluče gde će na more, ili kad razmišljaju da li su prošla zlatna vremena “privremenog rada” na Zapadu.
Evropska Unija se obično doživljava kao simbol sigurnosti, prilika za putovanje ili plaćeniji posao. Zagrebe li se malo dublje, EU je staklena kugla u kojoj se dobro vidi budućnost Srbije.
Svedoci smo da “iz sveta” svakodnevno stižu najrazličitije informacije. Uz jutarnju kafu, neretko smo bombardovani indeksima kretanja cena robe široke potrošnje, očekivanjima privrednika, stopama nezaposlenosti i inflacije u EU, merama štednje širom Evrope, cenama nafte, odnosom dolara i evra, rezultatima izbora u evropskim zemljama, izjavama nemačke kancelarke Angele Merkel…
Ponekad se ispusti iz vida da su sve te vesti vrlo bitne i za našu svakodnevicu.
Makroekonomski pokazatelji u EU
Ako su naše komšije u EU zabrinuti, trebalo bi i mi da budemo, jer Srbija više od polovine svog izvoza ostvaruje u zemljama Unije. Drugim rečima, svaka tenzija u EU utiče na smanjenje tražnje tamošnjih građana za proizvodima iz inostranstva, pa i iz Srbije.
Kad, na primer, u Italiji najave mere štednje to govori da će Italijani manje kupovati srpske maline i da će ka našim krajevima usporiti priliv investicija iz domovine Fijata. Uz ove vesti, građane Srbije treba da interesuju pokazatelji o nezaposlenosti u EU, BDP-u, inflaciji, štednji i industrijskoj proizvodnji. Ili još preciznije, u Nemačkoj i Italiji koje su najveći kupci srpske robe.
Banke
Drugi kanal uticaja krize na EU je bankarski sistem. Treba uvek biti na oprezu da, ukoliko kriza “pritisne”, to može da se odrazi na evropske banke koje imaju podružnice u Srbiji. Sa druge strane, srpske banke su dovoljno likvidne. Bankari često umeju da kažu da je kriza prošla kad građani i privreda više traže kredite. Građani u vreme krize oklevaju da se zaduže, često zbog straha od gubitka posla ili neredovnih plata.
Uticaj na zaduživanje Srbije
Treći kanal preko kojeg se preliva kriza na Srbiju jeste cena po kojoj se Srbija zadužuje na evropskom tržištu. Rejting agencije proteklih nedelja konstanto obaveštavaju javnost o promenama kreditnih rejtinga zemalja i kompanija. Investitori na tržištu hartija od vrednosti imaju afinitet prema sigurnijim hartijama, ili očekuju veći prinos na rizičnije hartije.
Viša kamatna stopa koju država mora da plati pritiska fiskalni deficit koji je, u našem slučaju, već u “crvenom” i povećava javni dug. Lančano, veći dug i deficit šalju signal o potencijalnoj makroekonomskoj nestabilnosti što kupci državnih obveznica nikako ne žele da vide.
Investiciona utočišta
Ako dolar pada, a cena nafte raste to je (dobar) pokazatelj da raste potrošnja. Kad sve pada, a dolar raste, to znači da se investitori izvlače iz investicija i kupuju dolare – najsigurniju imovinu. Ponašanje investitora i ulaganja u druga „investiciona utočišta“, kao što je zlato, takođe mogu da govore o očekivanjima. Niže cene nafte nam govore da se ne očekuje snažniji ekonomski rast.
Vesti iz Srbije
Ko nije raspoložen da redovno prati sajtove Evropskog statističkog zavoda Eurostat, indekse na Bloombergu ili izveštaje Narodne banke Srbije o kretanjima na svetkom tržištu, dovoljno je da čita i domaće novine. U stvari, najbrži indikator je da pogleda u svoj novčanik. Svaka vest o otvaranju novih kompanija ili povećanju zaposlenosti je dobar znak u prilog oporavka. Vesti o povećanju javnog duga i naročito budžetskog deficita na račun povećanja tekuće potrošnje, a ne investicija je loš signal. Kad je reč o inflaciji, ono što važi za sav normalni svet, za Srbiju ne važi. Kad u EU počne da raste inflacija to je signal oporavka privrede i veće potrošnje građana i tome se svi raduju. Kad u Srbiji cene “podivljaju” to je znak povećane potrošnje i neregulisanog tržišta.
Imate li Vi neke svoje “metode praćenja” trenutne makroekonomske situacije i svoje viđenje predstojećih događanja?
