A gde je pečat? Kada, kako i zašto ga (ne) koristiti

Dobro došli u ErsteOvaj blogpost smo posvetili pitanju upotrebe pečata u platnom prometu. Naime, usled različitih reakcija klijenata i javnosti  smatrali smo da je ovo pitanje potrebno razjasniti kako bi i jedni i drugi na pravilan i jasan način bili informisani o svojim pravima.

Upotreba pečata u pravnom i poslovnom prometu je decenijama ustaljena praksa, koja je bila uslovljena i regulativom. Podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona o platnom prometu bila je imperativno  propisana obaveza upotrebe pečata prilikom overe naloga platnog prometa.

Donošenjem novog Zakona o privrednim društvima definisano je da upotreba pečata u poslovanju nije obavezna, ali ta odredba u platnom prometu praktično nije bila primenljiva usled pomenutih podzakonskih akata koje je donela Narodna banka Srbije kao regulator i kao kontrolor poslovanja banaka.

Upotreba pečata nije obavezna, ali se preporučuje

Kada je novi Zakon o platnim uslugama stupio na snagu 1. oktobra 2015. godine, koji je zamenio Zakon o platnom prometu, podzakonski akti doneti na osnovu novog zakona, pre svega  Odluka o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2015), uveli su mogućnost da banka sa klijentom ugovor drugi način autentifikacije, odnosno da se u poslovnom odnosu između banke i klijenta ne mora koristiti pečat.

Narodna Banka Srbije je ovu odredbu unela u odluku pre svega da bi upotrebu pečata i potpisa isključila kod elektronskog i drugih oblika digitalnog poslovanja. Širim tumačenjem ove odredbe, uzevši u obzir odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na upotrebu pečata, dolazi se do zaključka da je ova odredba primenljiva i na upotrebu pečata prilikom overavanja platnih naloga.

Uzevši u obzir gore pomenutu regulativu, Erste banka je kao jedna od retkih banaka na tržištu počela da ugovara, sa klijentima koji su to zahtevali, ovakav način autentifikacije, odnosno izdavanje platnih naloga bez korišćenja pečata.

Ovde treba napomenuti da gore pomenuta regulativa nije automatski isključila upotrebu pečata u platnom prometu, već je data mogućnost da banka sa klijentom ugovori drugačiji način autentifikacije.

Kako se ugovora poslovanje bez pečata

To praktično znači da je banci potrebno podneti zahtev za ovakav vid poslovanja sa bankom i da banka svaki zahtev razmatra pojedinačno uzimajući u obzir kako poslovnu reputaciju klijenta tako i bezbedonosne kriterijume uz procenu rizika koji prate ovakav vid poslovanja.

Obaveza banke nije da svaki takav zahtev reši pozitivno, niti je klijentu postojećom regulativom automatski dato pravo da ne koristi pečat.

Zahteve za poslovanje bez pečata Erste Banka odobrava isključivo onda kada proceni da je rizik od zloupotrebe računa usled ovakvog načina autentifikacije (iako se on nikad ne može u potpunosti isključiti) prihvatljiv kako za banku tako i za klijenta.

Klijenti koji sa bankom ugovore ovakav način rada moraju biti svesni da je rizik od zloupotrebe računa u ovom slučaju značajno veći,  jer je potpis lakše falsifikovati nego pečat koji predstavlja dodatni element zaštite.

Takođe, važno je da klijenti budu svesni i toga da prilikom prijema platnog naloga zaposleni banke nemaju veštine grafologa da bi mogli primeti razliku u potpisu, osim ako ona nije očigledna, što dodatno utiče da je rizik zloupotrebe potpisa izuzetno visok.

Činjenica je da najveći deo klijenata banke i dalje u platnom prometu koristi pečat, baš iz razloga što su svesni rizika zloupotrebe i banka i dalje preferira ovakav način poslovanja iz istog razloga.

Erste Banka će i u budućnosti razmotriti svaki zahtev klijenta sa posebnom pažnjom i odluku doneti na bazi analize konkretnog rizika, uvažavajući  pri tome sa jedne strane poslovne potrebe klijenta i vodeći računa kako o svojim tako i o interesima samog klijenta.

Ovakav način autentifikacije nosi visok rizik zloupotrebe potpisa koji može dovesti do nastanka štete klijentu  usled realizacije takvih platnih naloga.

Violeta Spasojević
ekspert – specijalni pravni savetnik za korporativno pravo

 

 

  1. Darko Vidić
    June 2, 2017 at 12:04

    Poštovana Erste Banko i draga Violeta, prvo da vam se zahvalim na tome što ste prva banka u istoriji Srbije koja je omogucila otvaranje računa bez pečata. Ja sam direktor prve firme koja je tu mogućnost u Srbiji iskoristila.

    Sa druge strane, želim da vas ispravim u par stvari:

    1) Ne postoji regulativa vezana za pecat. Dakle, zakonodavac nije dao mogućnost bilo kome da traži pecat, čak i pre novog zakona o privrednim društvima. Iz prostog razloga: Ne postoji Zakon o pečatima koji bi propisivao oblik, sadržinu i izgled. Ja bukvalno mogu da napravim pecat 3 metra prečnika i 2 metra širine i biste onda morali da ga prihvatite. Shvatate li koliki je to nonsens?

    Dakle bilo ko ko traži pecat radi to protivzakonito

    2) pecat ne povećava sigurnost niti smanjuje rizik. Kazete da vasi zaposleni nisu grafolozi? Ali jesu eksperti za pečate? Kako vasi zaposleni mogu da analiziraju pecat i da utvrde autentičnost? Nikako. Jer to nisu.

    Pritom, mogu za pet minuta da napravim bilo koji pecat.

    3) Vi ne možete odlucivati kome ćete omoguciti da radi bez pecata a kome sa pečatom. Vaše procedure i procene rizika nisu veće od zakona.

    Pa bih vas zamolio da malo korigujete tekstZ

    Hvala na pažnji

Leave a Reply





Submit